Saradnja-Sa-Brendovima

Sedim na prozoru svog stana u Beogradu, srušena na kauču sa čašom hladnog caja, i gledam obaveštenje na telefonu: još jedna poruka od menadžera brenda iz Njujorka. Žele “brzi poziv” sutra u 6 ujutro mog vremena. Treći put ove sedmice. Znam kako se to oseća. To osećaj u stomaku kada vidiš ime velikog brenda u inboxu — mešavina uzbuđenosti i panike. Da li sam dovoljno dobra? Da li će moja estetika da im se svidi? Da li ću morati da promenim sve u sebi da bi se uklopila u njihov “brief”? ...

Sedim pred ekranom, čaša hladnog kava pored mene, i gledam onaj mejl koji sam već tri puta pročitala danas. Kompanija iz Nemačke, zvuči ozbiljno, traži saradnju. Nudi solidan budžet, slobodne ruke kreativno, “dugoročni partnerstvo”. A u stomaku mi se zgrozi onaj poznati strah: Da li razumeju šta radim? Da li će hteti da promenim stil? Da li ću postati samo još jedno lice sa njihovim logo-om? Znam kako se to oseća. Prošle godine sam prihvila kampanju sa brandom iz SAD-a za kozmetiku. Para je bila dobra, ugovor jasan. Ali posle druge revizije scenarija, posle petog “možda probaj ovako”, posle čega sam prestala da prepoznajem svoj glas u videu — odustala sam. Vratila novac. Obezvređeno. I naučila lekciju koja vredi više od bilo kog ugovora: bolje nema saradnje, nego lošu saradnju. ...